Драгана Зорић – ПАРЧЕ СВЕТА

Мислим на брезе,
две, чије се крошње спуштају и надкривају прозор
Кисеоник у срцу града
Сразмерну квадратуру и два излаза на терасу

На светлост,
звуке и једну дречаво зелену саксију
Терасу и пса који заузима место на другој столици
док пијем јутарњу кафу

Не чујем буку са дугих булевара
парче је света ушушкано између зидова зграда

Мислим и на себе дакако
онакву каква се нећу више срести
и волим се тамо
много више него овде
истовремено је све било и престало бити моје

Познајем се мислим
тачно као распоред просторија
и време када сунце баца своју сенку на белу комоду
Познајем се мислим
као онај мирис јесење росе