Јована Милошевић – ТРАГОВИ

Неки прошли животи
Ковитлају се око мене
Гуше ме својим присуством
Вријеме попут воде клизи
Низ прсте
Оставља трагове
Парнице
Пољупце
Тежине
Њежности
Букет мириса
А највише носталгије
Претварам се у дијелове
Излазим на крај
Са почецима
Са тугом
Коју не знам
Гдје да смјестим
Са пупољцима храбрости
Поглављима које
Још нисам научила
Да пишем
Али коначно
престајем да се плашим
Да постанем особа
Која много гријеши
Која понекад залута
Наивно вјерује
И која увијек али
Увијек безусловно воли
Некада је то пут у
Тежак живот
Али само
Тад и само тако
Постајем цјелина
Достојна живота