Небојша Станојковић – ЗАР НЕ

Планове правих дуго
Док чамио сам у тами
Ал живот је изгледа нешто друго
На крају сви остану сами
Зар не
И коме да поклониш сне
Знаш да смејаће се
Како сумње да отклониш
Шта смеш, а шта не
Људи ти добро неће опростити
Често је залуд злу пркосити
Једина истина је, да све је лаж
Углавном
Све је у ствари једноставно
Узалуд се опиреш виру
И залуд надаш миру
На овом свету тога нема
Тражио сам смисао тако дуго
Понекад и сад себе ухватим у том очају
Ал живот
Живот је нешто сасвим друго
Благо онима што то не знају.
Нисам имао где
Распродах добре намере
У бесцење
Бисере бацих пред свиње
Нисам могао другачије
Него да испуњавам жеље свачије
Кад мојима истече рок
Дуго сам мислио да можда, ипак...
И понекад се уловим
С прстима у мртвим сновима
С бродом старим упловим
У воде, што добром не воде
Ко ће себе разумети
И ко из грешке научити
Треба само бити достојанствено тужан
И усправан у пропасти
Само то може остати
Од човека
Ако се човеком може звати
И ко ће га знати
Да л’ треба онако Ил’ овако
Резултат ће бити
Исти за нас
Свакако