Како меко отичу слапови у сумрак
у свежине, смирај и тишине
у одјеке сопственог шуморења
Као велови и одоре балерина
шуштави водени тилови
пршћу благо по камењу
овијају стене копренама
неописиве мистичне нежности
Водопад као сценографија живота
у каскадама развија игроказе
након сутона засенчене
завесама умекшаних непознаница
У магли која омата живот
од разбијених капи воде
у ситне партикуле финоће
удишемо део реке
Флуиди комешају мисли
таласи се гибају у ритму
слапови шуме у сумрак
а вода и ја смо једно
27. мај 2024.
New
Ирена Јовановић – СЛАПОВИ У СУМРАК
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар