Почиње живот, а рођеној крај.
Дјечији плач и мајчин издисај.
Туберкулоза и тифус од глади.
Робље логора, стари и млади.
Сав му живот љубав и труд.
Отац је Јово незнано куд.
Вјера му најтврђа стијена.
Вјечност траг, Отаџбина цијена.
Суровом путањом логор Арад.
Аустро-Угарска ту мрзла душа.
Свијетло гробље, мученика град.
Бетонски под, студ и лед Мориша.
9. мај 2024.
New
Василија Љешковић – АРАДСКИ МУЧЕНИЦИ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар