Сам, уклет, на уклетом броду
са надом играм игру над играма,
призивам од иња ватру и воду;
сви моји снови наличе чиграма.
Од снова заврти ми се у глави;
са надом се рвем стежући зубе
да ми се, успут, тек онако јави
она коју сви сневачи изгубе.
Вода којом пловим се заледила
од срца што се већ скаменило
стварност од папира је победила!
Ветра ми јужнога молим вас дајте,
ви што дајете готово свима, свима
или бар од неке тајне ватре дима!
20. мај 2024.
New
Зоран Костадиновић – ДИМА
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар