Иза мене оста она што се боји
Гледајући живот који на мê чека
Засија пред очима звезда из далека
Плашећи се студи гробова у тмини
Остадох у самоћи глува у низини
Желећи слободу загрејаног сунца
Венама ми груну зарудела крвца
Не желећи страху и сумњи да служим
Отроваћу ране у себи што држим
Па кујући зло горему у мени
Од свега ће остати дух непоражени.
Нема коментара:
Постави коментар