Пиши по мени
прстима од свиле
по баршунастој кожи мојих надања.
Напиши најлепшу песму,
коју нико не уме да чита
само ја.
Нацртај велико срце,
да могу да га видим
кад изађем пред људе да се не стидим.
На рамену остави пољубац,
ал' да се птица види.
У коси своје прсте да је милују,
пољубац на врату и челу
на трепавици поглед твој,
у оку звезде две
да памте наше додире.
Јер, само је тебе вредело срести
на овом кратком
путу живота.
Нема коментара:
Постави коментар