Један човек мене воли
Нежногледа брижног, црвеног
Срцастог ми длана дајућег
Човек један чекавог дана
Пробив груд'ма кроз бедем
Заглед пусто-пружа треперав.
Човек један бесан ме воли
Љут јер никад му доста љубав
Узвикале, уснулозов жарен
Пецкајућ пали кремен тињав
Призивајућ љубав, о, сваки трен
Дај, јер требајућ љубав живеће.
Има један човек који ме воли
Ћутав незнавши ме сагледа
Нејав ми најави па га неста
И немостано негде не говори
О мени, причајућ непрестано
Уздржани пролаз времена.
Један човек мене воли
Понекад сетив се мене зар
И обасипајућ ме љубав-пустом
Запиткује где, кад и колико
Радости му блажене могу дати
Камен-жена запит-пропитна ја.
Можда ме тај човек и волео
Свирајућ рифове џез сонета
Што попут трешње на грани
У пару стоје гланц-црвене
Бисер-осмехом додир-узете
Срцу, опет сличне понекад.
Волеће ме један човек можда
А можда и не, то не могу знати
На који начин желим бити
Вољена, јер љубав васељенску
Брижност благу голим шакама
По зрачју хватајућ тражим.
Нема коментара:
Постави коментар