Обраћам се себи Дођавола
Не очекујем да разумеш
Да узмеш ми део бола
И да моја емоција буде твоја
Ја амбивалентан за тебе
Ти љубав моја
Ал ја сад разговарам сам са собом
У глувој соби
Обраћам се тој чудној особи
Понекад сподоби
Ко ће га знати
Знам да ћу му рећи нешто паметно
А он ће ми рећи
Немој срати
Боље ти је стати
Сад
Но да се понављаш
Ти патетични понаваљачу
Сопствене историје
Ал ипак ћу му рећи
Ипак има нечег новог
Прозрех те напокон
Ал не презрех
Самоубиство је грех
Зар не
Нема коментара:
Постави коментар