Дон Кихот са вјетрењачама.
Тврдоглавост ми је потјера.
Ноћи будне, на испиту вјера.
Луке нам омеђене бранама.
Гласни и живи, брод тоне.
Жеље даљне, суза камена.
Крици из воде, из пламена.
Другачији градимо споне.
Наше добро и наше и зло.
И срећа је да нисмо сами.
Звјезданих ноћи, зид тами.
И трептај душе, биће је сво.
Нема коментара:
Постави коментар