Колико је боли сада у овом часу
Када песник тугу
Пресипа из чаше у чашу
У тренутку утихнулог дана
Где се Жицом опева свака рана
Вида их, броји
Док се у грлу не појави
Жеђ за њеним ликом
Тада га обузме тама
Обавије му срце, стегне у чвор
Не допушта да се расплете
Од тмине и горчине
Уздахом и сузом којом
Наточи њене усне
Пољуби њене руке
У себи шапне јој име
– Знам, Месец је њен чувар
Бледе су речи
Жеља живи у Они
Они живе у Жељи
Смирај се нађе у бокалу
29. август 2024.
Нема коментара:
Постави коментар