Има на овом белом дуњалукусподоба многих у људском обличју.
Једна међ' њима, што носи поруку,
стихове твори и казује причу:
Злодух је своју бацио кошницу,
свуд се разлетеху злокобне пчеле.
У сваку забит, у сваку улицу,
беху добациле пакости стреле,
па марва безрепа лаје и клевеће,
баје да баксуз задеси комшије.
А кад се сретне, смехом се размеће,
слави се, пева се, поједе, попије.
Има нас свакак'их, разни карактери,
ал' везује све нас природа лажљива.
Недела гнусних чести смо актери,
истина стара је, роба смо кварљива.
Нема коментара:
Постави коментар