Људи без човечности немају презимена,
они живе, неразумљиви, као партитура само напола,
обрађују своју јадну малу башту, две спаваће собе и купатило,
у потрази за обновом амнестије, на државној имовини.
Људи робови равнодушности немају презимена,
имунизирају нас, бескорисне, као слезина у стомаку
са ентузијазмом, интересовањем, грађанском солидарношћу,
претварајући егоизам стилита у стил.
Људи без интелигенције немају презиме,
ударају, пропагандистички, ароганцијом рекламе,
осуђујући свет на излагање 100.000 рендгенских зрака
са преварантским понашањем Хафреове пирамиде.
Мушкарци без презимена се зову Роберти, Лорене, Глориа,
мора да су се удавили у хектолитрима damnatio memoriae,
не смеју да се мешају, нови Марио Кјезас,
јер бацање наших вредности у тоалет није добра идеја.
Нема коментара:
Постави коментар