Видиш ли драги, оне двије звијездеДок као и ја не можеш да спиш
Стојећ на прозору док мисли се гнијезде
Да посветиш мени и да посветим ти стих.
Те двије звијезде, очи су моје,
Што кристално сјаје као суза ова
Која креће путем гдје само нас двоје;
Корачамо срећно кроз царство снова.
У бесаној ноћи обоје знамо
Да љепота ријечи је љубав што нас спаја,
Да душом и стихом заједно сањамо,
Кораке наше на путу до раја.
Корак по корак дотакосмо се стихом.
Просуше се риме по теби и мени.
Сјединисмо ријечи и у шапутању тихом,
Настаде пјесма о љубави у сјени.
Нема коментара:
Постави коментар