Распетог Христа остао траг у нама
и чека васкрсење, радост неизбежну
да отвори блиставу ружу надумне лепоте
разгранали вихори милостиво прозборе
да прогледамо сад, у недоглед високо
и будимо поља раздрагане наде у будуће
чежње претворене у биће
кад проговарају молитвени старци
тиховању сродни, блажене путовође
склони светлости у нова долазећа јутра
12. септембар 2024.
New
Радојка Никић Милиновић – И ОВУ ТАМУ ЧЕКАЈУ ЈУТРА
Онлајн поезија - подели песму
Прочитај још од Радојка Никић Милиновић
Ознаке
Радојка Никић Милиновић
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар