Синиша Мозетић – ЖИГИЦЕ

Сањаш да су
твоји

орлови,
високи борови,
богови

можда звезде,
да им се
придружиш

капи росе,
па
им се предаш

немири,
што
никоме их не даш

папирни авиони

којима
шареним небом
кружиш

твоја да је
магла
у
свитања завејана

поново си
своја

у тишини жигицама

у јутрима
небом обасјана

сасвим необична,
чудно будна,
тиха

загледана.