Дан је на кољенимаГледам вјетар
Како савија пршљенове
Сувих грана
Док лишће куња
Под мрким небом
У костима им се
Заперила јесен
Као трн кад подвуче
Под кожу своју бол
Као заперак сунца
Што дријема над тмином
Предани
У сиви чвор свезали наду
Ни да међу живима оживе
Ове руке у џеповима
Пуне октобра
Нема коментара:
Постави коментар