Постајемо
стрпљиво чекани
мир
пољане у цвећу
поток,
кад поново
завичајем
далеким тече
благи мир
риме,
бојом украшене,
насмејане
само
још једно, златно,
украдено,
обојено вече
цртеж,
на небу
цртају га ласте
када на југ крећу
загонетна игра
у очима детета, што
пркосно
каже нећу.
Нема коментара:
Постави коментар