лепет крила беле птице
што ми покри длан цео
и уми ми моје лице
али птица се скаменила,
одлетела скоро у заборав
као да и није овде била
као да је сан био живот сав.
Опрости птицо мој длан
топли моје лице снено
што сам те из лета прено
хтео сам само чути пој
твој умиљати и сетни
док су други вршљали сретни.
Нема коментара:
Постави коментар