ком безглаво стреми (пост)модерна младеж.
Каква потомству остаће дела,
кад мото је похлепа, лактање, грабеж?
Без труна труда до моћи и славе,
с екрана клинце подучава идол.
Уф, ал' су празне мајмунске главе,
кад тол'ко је важан статусни симбол.
И све по плану, док иза брда,
крваво сребро друмом се ваља.
Вином се поје тупава крда,
сложно се пева у славу Краља.
Нема коментара:
Постави коментар