2025

Иван Поцони – РОЂЕНИ НАТРАШКЕ

Зашто настављам да пишем? Б. као и Бангладеш, имала је шеснаест година, на прозорској дасци са балкона миланске средње школе, али шеснаест г...

Хладно зимско јутро. Тешки, тмурни облаци заклонили су сунце. Јутро личи на сумрак. И нешто у ваздуху је такво. Тескобно и суморно. Припијен...

Погледај ноћас у своје небо и никада туђе не пожели. Бог је у нама, у нашем је лику. Безбожним нико срећу не дели. У своје небо увек гледај;...

Кô свици поноћници што праскозорје маме небеске кандилице Његов долазак слуте! Чарају све лепотом, ледена срца пламе, док звери подивљале ск...

Тај су ми камен дали Копти из Грчке цркве Светог Ђорђа код Каира и нема га на овој лопти; Он, бројаница, и једна даира… Пре десет векова сам...

Истрошен од кратких корака, Посрћем и тражим Клупу у парку, Да дрхтном тијелу оздравим И одбјеглу снагу поново вратим. А јесен хладним И зуб...