Б. као и Бангладеш, имала је
шеснаест година, на прозорској дасци
са балкона миланске средње школе,
али шеснаест година није било довољно
да би је Бог у скоку загрлио.
Р. је, као и Румунија, имао је
тринаест година, осећао се као сто,
и није имао анђела
да полете на његову страну.
Е. као и Еквадор, имака је
тринаест година, без Ђенове
подсећала се на Кито,
у самоћи своје хаљине
ван марке, распала се.
К. као и Кина, имао је
дванаест година, брзо се потрошио,
гледајући на балкон
са жељом да не види свет,
бацајући се у вртлог
анксиозности у погледу перформанси.
Њихова имена није тешко
заборавити, то су имена
– као да си рођен унатраг,
згњечени о стакло
прозора живота
скачући на асфалт.
Нема коментара:
Постави коментар