Када, у уму, умре све што знашОд туђих смрти до спасења
Кад будеш хтео све да даш
Видеċеш слику што се не мења
Црква у Смирни је то место
Где рат је буктао као олуја
И срце ти је тамо често
Хор монаха Песма славуја
Пре сто три године Смирна је пала
Сви су храмови спаљени
Руком и ватром вандала
Који су јавно хваљени
Тако и данас, зла су гласна
Као котрљање крвавог ремена
И ċуте грла и срца часна
што су на зачељу мога племена
Али два светла, две свеċе пламте
Еуридика Орфеја јесте волела
И кажу они који памте –
Црква у Смирни није изгорела
(2025)
Нема коментара:
Постави коментар