Једнодневни излет
Прима признање
За најбоље ликовно дело
Из њених окомитих руку
У фебруару
Из дана у дан слике се мешају
Спонтано
Без неке логике
Мимо непоновљивих церемонија
У марту
Слобода се увлачи
У речи које јој припадају
У априлу
Испод расцвале хаљине
Кује најлепшу заверу против децембра
А песник би то боље казао:
Против мог срца
У мају
Пејзажи на фотографијама
Усхићено пулсирају
Попут њене женствености
Свлаче се до голе истине
У јуну
Поставши заједничка
Једна реч се слави
Као моје крштење
Као њен рођендан
У јулу
Кад је огрнута само сунцем
Преко голих рамена
Шљаштећа звездана јата у њеној коси
Заврћу светло у мом оку
У августу
Два сунца
И преполовљен месец
Заказују веридбу
Крај вољене реке
У септембру
Једина преостала песма
Посвећена њој
Заветује јој са на верност
У октобру
Сунце бива све ближе срцу
Млађа сестра пролећа
Закаснелим летом се храни
У новембру
Док ногу пред ногу иде
Седефасти зраци јесени
Хватају јој се за колена
У децембру
Могао бих бити благословен даром
Да њен крст
Бар делимично понесем
Нема коментара:
Постави коментар