Смрт има твоје очи, обојене летом,плеше са обешеним и носи одсечене главе,
приповеда самоубицама своје зимске приче,
да ли суза самоубице може да угаси пакао?
Смрт бере цвеће са костију иструлих,
из одлива мозгова и из шупљих очних дупљи,
сади цветове локвања у стомаку утопљеног,
она је курва, крхка, опроштај од нежење.
Смрт се удаје за леш спаљеног,
остала је једина сила ван тржишне логике,
грли хипер-капиталисту, анархисту, равнодушног,
не схватајући да ничему не служи.
Вриштимо живот и укинимо смрт,
многи покушаше, уз подршку уметности,
занети богатим даровима и светковинама,
укинимо смрт и запевајмо о Вијону.
Нема коментара:
Постави коментар