Да ли га је неко видео?
Сваки дан журим животом
да пронађем други део,
али чега?
Како се зове?
Како дише?
Како се осликава његов ход?
Да ли је уопште рођен
или да чекам понављање рађања?
Кроз снове, кроз дане и путање
године ме јуре, ја падам…
„Дижи се!“, неко виче,
„Бори се и не затварај више!“
На хиљаде душа и није тамо,
на стотине раскршћа и даље нема,
на десетине изливања срца
и парови погрешних људи…
За сном који се буди кад заспим,
за незнанцима који се окрећу,
затварам и овој години врата,
следећој тешко да ћу и прићи.
Све се полако стишава,
јер нека деценија га ипак крије;
отвори му пут,
не буди, покрету, толико сив.
Нема коментара:
Постави коментар