После најмрачнијег сата,
Авети и дрекавци враћају се
У своје димензије...
Скоро ће дан, али само онима
Који га пожеле.
Понеко ће тада пресећи реп ноћи
И устати,
А неко још мало поживети у сну,
Да би умро кад се пробуди
И био веома мртав до следеће ноћи,
И новог рођења.
Једни ће праскозорје само преспавати
Без јасних намера и планова за њега,
Други промуклим гласом
Дозивати вољено биће још који пут
Да би заједно летели по пределима
Изнад куполе.
Само ће га понеки јасновидац
Окупати уљем, смирном и тамјаном
И таквог га однети у постељу
Самотњацима које је ноћ преварила
Да би склопљених очију
Макар на кратко видели Свет
У коме су људи мекани
И топли.
Бања Лука, март 2025.
Нема коментара:
Постави коментар