Чујем твоје мисли у мојој главиОсећам твој сунчани осмех
На мојим образима
И твоје дланове на мојим уснама
Твој уздах на мом врату
Тебе у загрљају
Чујем Попу и Диса у мојој души
Осећам твој недожив Дучића
На клацкалици дана
И твој длан с мојом линијом живота
Твоје шапутање на мом челу
Тебе у загрљају
Чујем хук и пој ноћних птица у нама
Осећам спајање сна и јаве
На кантару изреченог
И на твом длану нову стазу љубави
Твоје дрхтаје у мојим дамарима
Тебе у загрљају
Gospodine Zablaćanski, ne zna po koji put, svojim stihovima, ubedite sve prave i iskrene poštovaoce poezije da ste najbolji srpski pesnik današnjice. Ko misli drugačije ili je neiskren ili ne zna šta je dobra poezija.
ОдговориИзбришиIskreno,
Kristina J.