Божица Везмар – ОНА ДОЛАЗИ

Пролеће је
И она долази
Зелено одело као некада носи

С њом су лептирићи
У стомак ми долетели
Па сада као дечак летим

Њен је осмех јутарњи зрак
Усне су јој препуне росе
О, Жено дуге косе!

Стојиш
Бројим кораке
А, хтео бих да ти дотакнем руку
Па да будеш поред мене

Не бих ти дао ни на трен да одеш
Јер знаш, зелено је део
Те реке
Дрвореда
Клупе
Калдрме

Ех, волим те!
Не буди дете

И сада клечим
Са сјајем из руке
Изговори Да!

Буди она вечна
Буди водиља
Јер и када бих опет био млад
Ти би била та,
Она једина!

Изговори Да!
На руци нека стоји жиг
Једне љубави зелене
И очи које су те пратиле
И срце које куца само за тебе
О, жено, волим те!