Моје очи, да би не гледале,Са краљевски плавога зида:
Океан суза сте исплакале,
Уместо туђега стида.
Нераскидиве решетке
Мога кавеза златног
Прозивају ми претке
Док љуљам вечности клатно.
Ако прах мог ока преостане
За лек – није грехота.
Моје су очи ископане
Још пре мога живота.
Тек безока сам видела
Што никад се не сазна,
Уместо других се стидела
И би ми пурпур казна.
Краљица, без иког свог,
Шта снује у неснима?
Не дао никоме Бог
Да прогледа мојим очима...
Predivno. 🙂
ОдговориИзбриши