Да, с носталгијом се сећамо свега,
па и оног неизбежног, не тако далеког, будућега:
Тако, сваки пут када из правне струке нешто нисмо знали, када нисмо правилно схватали,
Сумњали у законе и људе,
У наводне истине и опасне предрасуде
Његове смо књиге најрадије ишчитавали,
или смо без двоумљења одмах за решење загонетке најпре баш њега усмено питали.
И редовно ваљан, сталожен, кристално јасан, озбиљан,
Не ретко (и) духовни иако крајње практичан, па и духовит а теоријски поткован,
одговор његов добијали.
Чинило нам се - ниједном погрешан!
Када смо се где да у риболов прођемо дуго размишљајући двоумили,
Са њим смо се радознали констатовали,
И тамо где би нас, после краћег објашњења, он упутио,
По правилу смо, богатим уловом задовољни, задивљуће добро пролазили.
Такође и другу свеколику, колико могао је, подршку нам је пружао
Да бисмо рођендане и друге свечаре лепо прославили
Најбољег кувара нам у кућу доводио,
Или нам подесне ресторане у којима је раније и сâм био,
и најукуснија у њима јела са гастрономском страшћу искусном, препоручивао,
Али је, повучен и тајновито сам (можда усамљен!?),
уз извињење кратко, одбијао да у радости нам се тамо придружи,
Да бисмо га уз музику проверену бар мало од туге и чамотиње у опуштеном амбијенту отргли,
И пријатељски га с разумевањем пригрлили.
Опет, ако бисмо се нешто око кварова наших аутомобила нервирали, мучили,
Њега смо забринути/о звали, па и у стан му без најаве одлазили,
(Да не кажемо -упадали.)
По његовом савету код одређеног мајстора с топлом препоруком после ходили.
Били љубазно дочекани, тај посао брзо и успешно завршили.
(А нисмо за услугу, заслугом имена његовог, много ни плаћали.)
Док бисмо шах с неким занесено играли,
често смо се његовим занимљивим партијама, луцидним идејама дубоким водили,
Надахњивали,
Па смо тада мање грешили, више самопоуздања за таблом пред противником задобијали,
Каткад и објективно од нас играче јаче убедљиво, с поносом побеђивали,
тиме и себе на тренутке надмашивали.
А тек кад би нас лични, породични, нарочито љубавни проблеми сустизали, спопадали,
На његовом смо рамену несебичном довољно места без изузетка налазили,
Били свакад пажљиво саслушани, његову беседу помно пратили,
благотворно је као нафору полагано примали, упијали,
малтене гутали.
И растерећени а одлучни од њега се захвални лаким кораком своме дому враћали.
(Дешавало се и да смо у доколици његове мале књижевне покушаје поклоњене, са благим осмехом лако, пред починак прелиставали.)
Али данас, ево ни сада, као ни јутрос нисмо веровали када смо ту трагичну вест чули,
Збуњено је наглас понављали,
Застали затечени, неми, уплашени, згрчени, поштовањем и тугом као хладном кишом обилно заливени.
Дуго покрај сиве злокобне реке тишину муклу ослушкивали,
Његове мудре речи или враголасте шале са сетом у себи спомињали,
У тмурно небо сузно и тупо гледали.
Притом на њему чак ни црне облаке, слепи за све, нисмо видели,
нимало опажали.
Тако смо сатима на савском кеју загробно непомично седели,
Доцније с болом погнути устали уморни, на пречац изгледали остарели,
Ка Бежанијскојој цркви се пешице усмерили,
Безмало до ње хромо догегали,
налик тешко рањенима крваво једва допузали,
С наклоном се у њој, најзад приспевши, помолили и дрхтавим руком титраве свеће за неку другу вечност њему запалили,
за обожавана мора среће која смо узалуд чекали а да их ни ми, поготову он, нисмо (још) за живота досегли.
Онда смо, као што ред је староставни,
у оближњу као и ми што смо оронолу кафану,
разочарани у судбину и божанску правду,
као убоге се сенке дошуњали,
До поноћи се за његову душу и нашу заједничку прошлост ракијом барикираном добрано напили,
а да баш ништа - јер нисмо ни могли, ни хтели, премда обичај је - нисмо појели.
На крају смо број наше куће тек из трећег пута помућеног ума у тмини нашли,
С напором, као туђа, шкрипава врата грозничаво откључали,
У мраку се јадни и скрхани, обучени на кревет гладни, гадно стропоштали,
И заваравајућим празним "сном", као изгубљени, тобоже очи брзо затворили,
Па смо се током ноћи више пута пренули, болесним знојем премрежени, обливени,
пренеражени и очајни будили,
Неутешни, потресени, поражени,
С мишљу да присуством његовим убудуће, но ипак физички једино,
невољно смо занавек остали ускраћени,
Осакаћени.
Нема коментара:
Постави коментар